20

Danas sam ćutao.
U ušima je zujalo trista ljudi,
trista jezika jedni preko drugih.
A ja sam gledao sa bezbolne daljine
kotrljajuće truplo zaklane tišine,
kako za njom trče gladni psi uz lavež
i ubice dok nad njenom krvlju slave.

A ja sam ćutao.
Gušio sam samog sebe prstom preko usana
jer čuo sam nekog koga niko nije slušao.